BALCAN TOUR 2024

Adnan1985 · pre 6 sati

BALCAN TOUR 2024

Želim da vam predstavim putopis o našem nezaboravnom putovanju Balkanom na motorima. Moto Club Tutin nastavlja svoju tradiciju organizovanja dugih vožnji početkom svake godine. Ove godine predložili smo tri fascinantne ture: Alpi, Grčku i Balkan Tour.

Alpi su nas mamili svojim veličanstvenim planinskim pejzažima, serpentinama i legendarnim vozačkim izazovima poput prevoja. Međutim, zbog dužine rute i dodatnih troškova, odlučili smo da ih ostavimo za neku narednu priliku. Grčka, s druge strane, nudila je prelepe plaže, povoljne vremenske uslove i savršene zalaske sunca, ali je zahtevala više vremena za istraživanje.

Na kraju, izbor je pao na Balkan Tour. Tura je bila vremenski kraća i povoljnija – dnevni troškovi su se kretali između 50 i 60 evra. Osim toga, obećavala je avanturu kroz 8 država, u trajanju od 8 dana, sa 8 članova kluba na startu. Ta simbolika broja 8 kao da je nagoveštavala beskonačne mogućnosti i nezaboravne trenutke koji nas čekaju – baš kao znak beskonačnosti. Osećali smo da ovaj put nosi neku posebnu energiju

Pripreme za putovanje bile su temeljne – proveravamo motore, dokumenta, zdravstvena osiguranja, EU izveštaje, zelene kartone i sve ostalo što je neophodno za bezbednu vožnju. Osim toga, prikupili smo i nešto stranog novca, poput turskih lira i rumunskih leja, kako bismo izbegli rizik od nepredvidivih kurseva i nepotrebnog "pljačkanja" na svakom koraku. Bilo je važno da budemo dobro pripremljeni i da kontrolišemo troškove, jer svaki dinar na putu može značiti mnogo.

Za ovu moto avanturu naručili smo majice sa mapom rute u nekoliko boja i zastavu sa mapom puta, koju ćemo potpisati na najdaljoj tački ovog putovanja. Ta zastava će kasnije krasiti prostorije našeg kluba kao poseban suvenir. Takođe, pripremili smo stikere koje ćemo lepiti na mestima i znakovima tokom puta, ostavljajući trag našeg prolaska.

Da bismo olakšali organizaciju, alat smo podelili tako da svako od nas nosi jedan deo alata, a motori su servisirani i opremljeni novim gumama, potpuno spremni za avanturu. Napravili smo i jasan plan vožnje – dnevne rute, broj kilometara i lokacije za noćenje.Na ovom putovanju nosimo i komplet camp opremu jer smo organizovali spavanje na obalama Grčke i Bugarske,ali smo poneli i set za kuvanje za spemanje vecera da draz campa bude jos veca.

Pre nego što je avantura započela, posvetio sam mnogo vremena istraživanju i planiranju. Najviše sam se oslanjao na iskustva sa poznatog portala BjBikers, gde sam pronašao dragocene informacije o rutama, lokalnim atrakcijama i savetima za bezbednu vožnju. Uz to, čitao sam nebrojene putopise, koji su mi pomogli da zamislim svaki detalj puta. Video-klipovi na YouTube-u doneli su mi dodatnu dozu inspiracije – od snimaka zavojitih planinskih puteva do susreta sa haosom u Istanbulu,campovanja na plazama itd…Ova kombinacija istraživanja i entuzijazma učinila je da putovanje počne mnogo pre nego što sam upalio motor.

Neposredno pred turu suočio sam se s problemom – kvar amortizera volana. Brzom porukom u grupi BMW Cluba dobio sam pomoć od Gojka iz Obrenovca, kojem se ovom prilikom još jednom zahvaljujem. Zahvaljujući njegovoj brzoj reakciji,a podršci i ugradnji ekipe Moto Cluba, koja je radila do kasno u noć, problem je uspešno rešen.

Veče pre polaska organizovali smo završni sastanak i poslednju proveru spiska opreme. Svi su se složili da je sve spremno, a entuzijazam se osećao u vazduhu. Mesec pre ture dogovorili smo uplatu kotizacije od 200 evra po članu, koju smo deponovali na VISA karticu i koja predstavlja nas budzet,kako bismo plaćali troškove tokom puta.

Naoružani kamerama, dronovima i željom za avanturom, bili smo spremni za polazak. Balkan Tour 2024 konačno je mogao da počne!

PAR RECI O SAMOM BALCANU:

Balkan je geografski i kulturni region u jugoistočnoj Evropi, poznat po svojoj složenoj istoriji i raznolikosti naroda. Naziv "Balkan" potiče od turske reči za "planine", što odražava planinski karakter ovog područja.Geografske granice: Balkansko poluostrvo je okruženo Jadranskim morem na severozapadu, Jonskim morem na jugozapadu, Egejskim morem na jugu, turskim moreuzima na istoku i Crnim morem na severoistoku. Severna granica poluostrva varira.

Zemlje Balkana: Ne postoji univerzalna saglasnost o tačnom sastavu Balkana, ali se obično smatra da obuhvata sledeće zemlje:Albanija,Bosna i Hercegovina,Bugarska,Hrvatska,Grčka,Kosovo,Crna Gora,Severna Makedonija,Srbija,Slovenija,Rumunija,Turska (evropski deo).
Istorija i kultura: Balkan je kroz vekove bio raskrsnica različitih civilizacija, uključujući rimsko, vizantijsko i osmansko carstvo. Ova bogata istorija doprinela je kulturnoj raznolikosti regiona, gde se susreću različite religije, jezici i tradicije.

O TURI:

Balkan Tour 2024 bila je prava moto-avantura, izazov i prilika da se upoznaju skriveni kutci Balkana. Ova nezaboravna tura planirana je da traje 8 dana, obuhvati 8 zemalja i pređe oko 3500 km kroz krajolike koji oduzimaju dah. Nas osam entuzijasta, na motorima, uputilo se iz Tutina, motori su krenuli ka horizontu, a pred nama su se smenjivali planinski vrhovi, obala Jadranskog mora i šume Balkana.

Prva destinacija: Crna Gora i Nijagara vodopadi, početak puta vodio nas je prema Crnoj Gori, gde smo proveli prve sate u vožnji kroz čarobne predela, prelazeći planinske predele.Prva destinacija bio je impozantni Nijagara vodopad. Ovaj spektakl prirode na samoj granici između Crne Gore i Albanije bio je pravi početak avanture.

Albanija i Ohrid - Nakon Crne Gore, put nas je vodio kroz Albaniju prema Ohridu, jednom od najlepših jezera Balkana. Ohrid je bio pravi dragulj, a stari grad sa svojom istorijom i tradicijom ostavio je nezaboravan utisak.

Makedonija-Dalje nas je put odveo prema gradu Bitoli, a zatim i do spektakularnih Edesse vodopada u Grčkoj. Ovi vodopadi su nas očarali svojom moći i lepotom.Vožnja kroz ove predele bila je prava uživancija, sa krivudavim putem koji je pomerao granice naših osećanja.

Grčka, Solun i Kavala-Grčka je bila sledeća destinacija, sa Solunom kao najvažnijim gradom na našem putu. Obilazak Soluna bio je poput putovanja kroz vreme, od antičkih spomenika do savremenih atrakcija. Odavde smo krenuli prema Kavali, malom grčkom rajskom mestu na obali mora, gde smo kampovali na prelepim peščanim plažama. Mirna noć bila je pravi način da se opustimo i pripremimo za sledeći deo puta.

Turska: Istanbul – posle dva dana Grčke, naš put je vodio prema Turskoj, gde smo proveli takodje dva dana u Istanbulu, jednom od najfascinantnijih gradova sveta. Ovaj grad na dva kontinenta nudi pravi spoj istorije, kulture i savremenog života. Obilazak istorijskih znamenitosti, kao što su Aja Sofija, Plava džamija i Palata Topkapi, bio je nezaboravan. Istanbul nas je osvojio svojom živahnom atmosferom, ukusima i mirisima koji su nas vodili kroz svaku ulicu.

Bugarska i Crno more-Nastavili smo put Bugarske, na obale Crnog mora, gde smo kampovali pored plavetnila. Krajolik je bio spokojan, a prisutnost mora činila je putovanje još posebnom. Blizu Sozopola, malog primorskog gradića, imali smo priliku da se opustimo i uživamo u prirodi i kulturi ovog dela Balkana.

Rumunija – Bukurešt, Peleš, Drakula,Turda i Transalpina-Nakon Bugarske, krenuli smo prema Rumuniji, gde nas je čekao glavni grad Bukurešt. grad prepun istorije i arhitektonskih čuda.Poseta dvorcu Peleš, jednoj od najlepših i najimpresivnijih kraljevskih palata u Evropi, bila je očaravajuća. Zatim, tragajući za legendom, posetili smo Drakulin dvorac, u kojem je drhtala istorija. Tura je dobila dodatnu dimenziju kad smo odlučili da produžimo jos jedan dan i obiđemo rudnik Turda, a potom se popnemo na visoke vrhove Karpata. Put nas je vodio ka Transalpini, prelepoj i izazovnoj planinskoj ruti koja nas je dočekala sa snežnim uslovima, podsećajući nas na skijaške staze, umesto moto puteva.

Srbija –Poslednji deo naše avanture vodio nas je kroz Srbiju, prema Kladovu, Kruševcu i na kraju Tutinu, gde nas je dočekala topla dobrodošlica. Kako je svaki kilometar bliže domu značio završetak ove velike ture, u Tutinu nas je čekala naša porodica i prijatelji, baš kao što je to bilo i na prethodnim turama. Taj trenutak ponovnog susreta, uz osmehe i zagrljaje, bio je pravi završetak ovog putovanja.U Tutinu,nam pričaju o svemu što se desilo tokom naše odsutnosti, a mi smo im doneli priče o Balkanu – o prelepim predelima, o nezaboravnim trenucima, i o tome kako je, i ovaj put, putovanje bilo više od samo fizičkog kretanja – bilo je to emocionalno putovanje koje nas je spojilo sa Balkanskom dušom. Tu, sa porodicom i prijateljima, završavamo još jednu nezaboravnu turu, ali sa svim uspomenama koje će nas pratiti i inspirisati u budućim avanturama.

Ucesnici ture:

1. Ike i Jasna Hackovic

HARLI DEVIDSON LIMITED

1. Adnan Tutic

BMW GS R1250 ADVENTURE

1. Nuridin Nuke Beljulji

BMW R1200 RT

1. Nusret Calakovic

YAMAHA TDM 850

1. Fejzija Zuko Hamidovic

KAWASAKI VERSYS 650

1. Berzad Beli Causevic

KAWASAKI ER-6F

1. Kadir Tutic

SUZUKI V-STROM 650

1. Emir Sokolovic

YAMAHA TDM

Dan I – Nedelja, 12.05.2024.

Plan za danas bio je ambiciozan, ali uzbudljiv: polazak iz Tutina, vožnja preko Podgorice i Nijagara vodopada, zatim kroz Tiranu i Elbasan, preko Struge, do Ohrida gde ćemo prenoćiti.Danas imamo nekih 450km.
Jutro nas je dočekalo osvežavajuće, sa prijatnih +6 stepeni, što je za naše planinsko mesto uobičajeno, ali i idealno za početak avanture. Dogovor je bio da polazak bude iz centra grada, ispred slastičarne "Pionir" našeg prijatelja Nuketa. Tamo su nas, u osam sati ujutru, čekali prijatelji koji su došli da nas isprate. U tom trenutku, svi smo osećali zadovoljno i ono poznato uzbuđenje a i nervozno iščekivanje.Nusko nas ceka na Mehovom krsu nekih 7-8 km od grada.Prvih nekoliko sati vožnje prošlo je bez pauze. Put do Berana bio je ugodan, ali pravo uzbuđenje nas je čekalo na novom putu preko Bjelasice. Krivine su bile oštre, asfalt nov i ravan, a planinski prevoji nas ostavljali bez daha. Svaka krivina otkrivala je nove pejzaže – prostrane livade, guste šume, i vrhove koji su se nazirali u daljini poput čuvara tih predela. Za doručak smo stali na jednoj livadi blizu tunela na Jelovici. Priredili smo naš tradicionalni "all inclusive" doručak: domaća pršuta, sir, sudžuk i palačinke koje smo poneli od kuće. Nusko je iz ranca izvadio gurabije,a mi smo uživali u pravom gurmanskom trenutku.

Vozimo se i novim autoputem do Podgorice,ali osim rampe tu je i obezbedjenje ko je stoji da neki ne bi bezali,valjda ima i takvih pa su se potrudili da i taj problem rese.

Vožnja kroz Podgoricu, kao i uvek, bila je praćena gužvom, ali uz strpljenje i malo snalažljivosti, uspeli smo da stignemo do Nijagara vodopada. Ovaj skriveni dragulj Crne Gore oduševljava svojom divljom lepotom. Ovdje smo napravili kratku pauzu za kafu i fotografisanje, zabeležili smo trenutak prelepe prirode.Nije ni cudo sto ga ovako nazivaju jer stvarno podseca na Nijagaru u Americi.Zuko je vec uspeo da izgubi kljuceve motora,mada je par minuta pre toga tacno znao gde se nalaze,i ubedjivao nas kako na ovom putovanju mu se to nece desavati.

Nakon što smo napunili rezervoare – jer gorivo je ovde povoljnije – nastavili smo prema Albaniji. Granicu prelazimo izuzetno brzo, uz ljubaznost graničara,već smo se našli u živahnom, ali šarmantnom ritmu Tirane. Pauza u Tirani bila je kratka, ali dovoljna da osvežimo misli pre nego nastavimo put ka Elbasanu.

Elbasan nas je iznenadio svojim Rozafa"Fish City" kompleksom, o kojem smo ranije slušali na forumima. Mesto je podsećalo na mali grad sa kafeterijama ukrašenim slikama svetskih zvezda, ribljim restoranima, bazenima,mini tržnim centrom,hotelom i drugim sadrzajima koji je bio savršeno mesto za opuštanje. Uživali smo u ukusu sveže ribe i drugih specijaliteta,pre nego što smo krenuli dalje,zaista mesto vredno pomena.

Pre granice sa Severnom Makedonijom došlo je do malog nesporazuma – deo naše grupe je nesvesno krenuo prema Ohridskom jezeru, ali u pravcu Korce. Uz malo čekanja i nekoliko razmenjenih poziva, ponovo smo se okupili.Mali znak,tesko primetan-nije cudo Nuke predvodi kolonu.

Na granici nas je dočekala ekipa bajkera iz Struge. Zoran i njegovi prijatelji, pravi domaćini, rado su nas ugostili i poveli do kafića na ušću Crnog Drima u Ohridsko jezero. Zalazak sunca na tom mestu bio je čaroban – zlatna svetlost prelivala je jezero, dok je tišina stvarala savršen ugođaj.Zoran obecava uskoro posetiti nase krajeve i nas klub.

Naš domaćin u Ohridu, Ljupčo, nas je nestrpljivo čekao u svojoj vili "Chingo", smeštenoj na vidikovcu iznad Ohridskog jezera. Vila je bila prostrana, sa udobnim sobama, a pogled sa terase nas je ostavio bez reči – prostrano jezero u zagrljaju planina.

Ohridsko jezero je jedno od najdubljih jezera na svetu-maksimalne dubine 288m,izuzetno ciste vode,i veci deo pripada Makedoniji a manji Albaniji.Inace da napomenem jednu zanimljivu pricu za naseg domacina Ljupca,upoznao sam ga pre 7-8 god,razmenili smo brojeve i culi se par puta u narednih nekoliko godina,a da sam u vreme Corone dosao do Ohrida sa drugarom i sedimo u kaficu na setalistu,nailaze lokalni bajkeri,pozdravljaju se i sedaju za nas sto,u toj grupi je i LJupco koji pita mog drugara odakle je i pita da li poznaje AdnanaTutica iz Tutina tj mene,drugar se glasno nasmejao pokaze na mene,i kaze pa to je on,a on meni da sam se jako promenio i da me nije prepoznao a kako i ne bi kada je proslo toliko godina.Tako da smo se tome jako smejali,i danas to cesto pomenemo.

Večera u restoranu "Vkusno" bila je, kao što ime sugeriše, izuzetno ukusna.Odlican restoran sa jos boljim cenama,i odlicnom uslugom.

Jedna Anegdota koja se desila ovde nazvacemo je: Emir i "policijski poziv" jutros na granici nas je dočekala prva neočekivana situacija. Dok smo proveravali dokumenta, Emir Sokolović, jedan od članova naše ekipe, sa osmehom je pružio svoje papire graničnom policajcu. Međutim, njegov optimizam brzo je splasnuo kada je službenik primetio da Emir ima probnu vozačku dozvolu.Nastala je kratka zbrka, jer pravila nalažu da s takvom dozvolom nije moguće preći granicu.Srećom, poznajemo većinu lokalnih policajaca, pa su, uz malo "pregovaranja" i uvažavanja našeg plana, ipak odlučili da ga puste. Međutim, postavili su jedan uslov: mora se vratiti u zemlju najkasnije do 20 sati! Emir je bio zahvalan, ali i vidno zabrinut kako će sve to funkcionisati.Dok smo vecerali setio sam se granice i odlučio da malo začinim atmosferu.U mom imeniku, kontakt "Beli" brzo je preimenovan u jednog lokalnog policajaca. Dok je Emir bio zaokupljen pričom, Beli me okrenuo,kazem vidi zove me ovaj policajac, sa ozbiljnim tonom, počeo sam razgovor:"Da, dobro veče, gospodine... Aha, Emir Sokolović... nije se vratio u državu? Vodite ga kao da je pobegao? Razumem."U tom trenutku Emir se ukopao, a izraz njegovog lica bio je neprocenjiv – smeša šoka, panike i neverice. Počeo je da nas ispituje:"Šta sad da radim? Hoće li me stvarno tražiti? Šta ako me zaustave na granici?"Zajedno smo ga još desetak minuta držali u uverenju da je u ozbiljnom problemu. Glasno smo debatovali kako ćemo ga vratiti nazad.

Emir je već počeo da planira povratak nazad kada smo, u naletu smeha, konačno priznali da je sve bila šala.
Njegova reakcija – prvo zbunjenost, a zatim olakšanje, pa čak i smeh – postala je vrhunac večeri. I tako je naša avantura dobila još jednu nezaboravnu anegdotu koju ćemo dugo prepričavati na okupljanjima!

Ljupčo nas je poveo na obilazak starog grada Ohrida, gde smo se divili prelepim džamijama-jedna se posebno izdvaja a to je ALI PASINA DZAMIJA na samom setalistu izgradjena u 16 Veku za vreme osmanske vladavine.I šetali uskim, starim kaldrmisanim ulicama, koje pričaju priče prošlih vremena.

Nakon što smo se fotografisali pored poznatog znaka "Ohrid", vratili smo se ka vili, ali smo naišli na "ludog" taksistu koji je napravio scenu kada ga je policija zaustavila, što je izazvalo trenutnu zabavu u grupi.
Uz sve ovo ide i standardna zajebancija i snimanje ovih sto podmazuju lanac.Umorni, ali puni utisaka,pre samog spavanja malo smo bocnuli Nuketa da je veceras bilo matursko u Tutinu,a kada su takva desavanja on nigde ne ide iz svoje slasticarske radnje,cak i pocetak tura svake god moramo nekoliko puta proveriti upravo zbog njega.

Dan II: PONEDELJAK, 13.05.2024.

Planiramo ovog dana – krenuti iz Ohrida, proći kroz Bitolu, ući u Grčku, obići vodopade Edessa, zatim se zadržati u Solunu i njegovim lepotama, a na kraju dana stići u Kavalu, gde ćemo kampovati na obali Orfanskog zaliva, dela Egejskog mora. Pred nama je 420 kilometara avanture.

Danas nas je dočekalo sunčano vreme, idealno za vožnju,ispracamo se sa nasim domacinom Ljupcom koji obecava da ce nas uskoro obici sa svojom suprugom. Put od Ohrida do Bitole vodi kroz prelepe planinske predele bogate zelenilom, cak je i sam asfalt odlican sto nas je malo i iznenadilo za ovaj kraj,ali je pravi užitak za svakog bajkera. Prvu pauzu pravimo u Bitoli,grad koji sam imao predstavu da je puno manji,ali grad koji ima bogatu istoriju jos od antik

A zatim nastavljamo prema granici,- nema gužve, prvi smo u koloni i brzo prelazimo u Grčku,eto nas i u Evropi prvi put na ovom putovanju.

Vožnja se nastavlja kroz zadivljujući planinski krajolik, koji nas vodi pravo do vodopada Edessa ili vodopadi Karanos.Vodopadi su pravo čudo prirode – slapovi vode se ruše niz litice,glavni vodopad je visok 70 metara,dok svežina koju stvaraju osvežava i razbuđuje. Prolazimo uređenim stazama, obilazimo i pećine koje se nalaze u blizini, a zanimljivo je da postoji tekst o njima i na srpskom jeziku-zakacen na zidu.Fotografisanje je nezaobilazno – većina koristi priliku za selfi, dok drugi uživaju u miru i pogledu. U obližnjem parku pravimo pauzu za doručak na otvorenom, pre nego što krenemo dalje.Nedaleko od vodopada nalazi se i etnografski muzej koji posetiocima pruza uvid u laokalnu kulturu.

Na samom tekstu okacenom u pecini pise ovako:Dobrodosli u primarnu pecinu vodopada Edese.Ova pecina je retka i jedinstvena geoloska formacija koja se vremenom razvija.Boda stvara formacije i forme,podzemnih tunela tokom vremena.Pecina vodopada jedina je primarno eksploatisana pecina u Grckoj.

Naredna stanica je Solun-Thesaloniki drugi grad po velicini u Grckoj smesten na obali Egejskog mora,i koji nas dočekuje gužvom u saobraćaju. Grad je živ, dinamičan, ali vožnja kroz njega zahteva dodatnu koncentraciju. U jednom trenutku, Beli slučajno zakačio Iketa na zadnji blatobran, ali sve prolazi bez posledica. Prilazimo Beloj kuli, jednom od simbola grada sagradjena u 15 veku koja je nekada koristila kao zatvor-dok je danas muzej,parkiramo motore u neposrednoj blizini.Srecemo raznoazne trgovce svega i svacega koji su cak i jako dosadni-odma krecu standardna pitanja odakle si,a kada mu kazes da si iz Srbije,razmeni par reci KAKO SI,JESI DOBRO,DOBAR DAN itd….

Takodje treba obici i Aristotelov trg koji je jako zivopisan,moderni kafici,al ii dobar nocni zivot.Ovde sam pre par godina probao i odlicnu baklavu.Kratka šetnja marinom donosi trenutke odmora,u planu je bila i voznja brodicem ali zbog nedostatka vremena ubrzo napuštamo Solun i nastavljamo prema Kavali.

Magistrala prema Kavali je odlična, iako je prometna, pa vožnja zahteva pažnju. Ulazak u Kavalu donosi pravo oduševljenje – grad je prelep, sa bogatom istorijom i obalom koja oduzima dah.Prolazimo kroz centar grada,i ispod akvadukta Kamaras koji je izgradjen pod naredbom Sultana Sulejmana velicanstvenog i koji je sluzio za dopremanje vode.

image.png.ea6539649a38576fcdf8d4d58a7dc721.png

Ipak, žurimo prema kampu, koji je udaljen desetak kilometara od grada.

Po dolasku se trudimo da što pre postavimo šatore i organizujemo opremu. Ike, Jasna i Nuke odlučuju da prespavaju u smeštaju, dok Beli u poslednjem trenutku menja plan i pridružuje im se.Kamp ALEXANDROS na obali Egejskog mora ispunjava sva očekivanja – atmosfera je opuštajuća, prepuna kampera, bajkera i biciklista. Ljubazna gazdarica dopušta nam da sami izaberemo mesto za šatore. Organizacija brzo teče – oni koji prvi završe šatore pomažu ostalima. Naša mala "komplikovana" ekipa-koja ima problema sa montazom satori se snalazi uz dozu smeha i zajedništva. Ljuljaška je postavljena, motori parkirani oko šatora, a mi pravimo pravi mali bajkerski kamp,samo nam je trebala jos logorska vatra.

image.png.a2ae964445d9c8d76b963d6a7f5c8798.png

Pripremamo večeru na plaži – gulaš, supa i preostala hrana postaju savršen obrok uz miris mora i zvuke talasa.Toliko nam je bilo lepo i opustajuca atmosfera ovde da nismo ni izasli u setnju Kavalom.

image.png.fbb139d0c5eaa7ac4b7c2a865c355098.png

Noć provodimo pod zvezdama, prepričavajući dogodovštine sa puta i planirajući naredni dan. Kampovanje na obali Egeja završava se smehom i druženjem, što ovom danu daje savršen završetak.

image.png.55cc631ed8f8cebbe02bdb62c10a5385.png

DAN III: UTORAK, 14.05.2024.

Ruta za danas: Kavala - Komotini - Aleksandropolji - Ipsala (Turska granica) – Tekirda-Silivri-Istanbul.Pređena kilometraža: 460 km

Oblaci su se nadvili nad Kavalom dok smo pakovali šatore i kamp opremu. Pripremali smo se za novi izazov – prelazak iz Grčke u Tursku i dalje do metropole na Bosforu, Istanbula. Naš put je vodio magistralom broj 2, koja vijuga uz autoput. Iako je autoput brža opcija, mi smo uživali u prirodnim lepotama koje nudi ova trasa.Put nas je doveo do Nacionalnog parka Nestos, u kojem se krije pravo prirodno blago – jezero Limni Vistonija i mali manastir Svetog Nikole. Ovde smo zastali da udahnemo svežinu i napravimo nekoliko zajednickih fotografija,sam prilaz i ceo kompleks je lepo uredjen.

Kiša koja je padala cele prethodne noći ostavila je posledice – deo puta je bio poplavljen, a voda se prelila preko puta.Neki su i presli preko vode,ali nismo znali sta nas ceka u nastavku puta,pa smo prešli na alternativni pravac, koji nas je bezbedno poveo dalje prema granici.Zelja je bila i da se obidje grad Aleksandropoli ali se ovaj put nije imalo vremena,pa nam ovaj grad u kom sam letovao jos davne 2018god i koji mi je ostao u jako lepom secanju,ipak ostaje za neke druge ture.

Granica sa Turskom iznenađujuće je bila prazna, što je prava retkost. Ovog puta nismo imali komplikacije ili duže čekanje, osim našeg druga Nuska, kojem su carinici priredili mini avanturu – detaljan pregled i vađenje prtljaga iz motora,kao i detaljan skener.

Smehom smo dočekali njegov povratak u kolonu, a zatim nastavili ka prvom obroku u Turskoj.Na ulazu u Ipsalu, odlučili smo da napravimo pauzu za ručak u jednom od lokalnih restorana. Miris sveže pečenog mesa i začina privlačio je s ulice. Atmosfera je bila topla, usluga odlična, a hrana... neponovljiva. Naravno, račun je bio povod za malo zasedanja i dodatnog prebrojavanja – klasična situacija koja uvek unese malo zabave.

Dok smo se kretali prema Istanbulu, brza cesta i pauze za gorivo u Tekirdagu pružale su trenutke odmora,koje smo iskoristili da zalepimo i po neki stiker. Već smo se pripremali za gust saobraćaj i čuvenu pometnju u istanbulskim ulicama. Vozeći u koloni i koristeći svaki slobodan prostor, uključujući i zaustavnu traku-dosta cesto, uspešno smo izbegavali haos na putu.Posle podne smo stigli u naš smeštaj, hotel Topkapi Eresin, je pažljivo odabran još pre puta u cijem izboru nam je pomogao nas prijatelj Omer.Preporucio je hotel blizu grada,blizu puta kog dolazimo i blizu voz stanica,on zivi ovde pa zna sve kako funkcionise.A i mi smo mu sugerisali da je kolona velika i da obrati paznju na sve detalje.Hotel je bio prava oaza – bazen, udobne sobe i lokacija idealna za dalja istraživanja.

Motore smo parkirali ispred hotela,osvežili se i uzivali u toplom bazenu,hamamu,saunama i svemu sto je hotel imao da ponudi.

Ubrzo smo krenuli u noćni obilazak grada.Stanica je preko puta hotela i treba nam nekih 20-tak minuta do samog centra grada.Šinobusom idemo do Šetalista na Bosforu,ali voznju brodom ipak ostavljamo za sutra.Ovde odlazak na bilo koju lokaciju se uvek oduzi jer svako malo neko zastaje da nesto vidi,slika,kupi itd.Zaista Istanbul je prepun ulicnih atrakcija,a nocni obilazak je pravi potez,i nesto sto ne zelite propustiti.

Put dalje nas vodi do Galata kule, simbola Istanbula.Galata kula je istorijska gradjevina izgradjena 1348 godine od strane Genovezana,visoka 67 metara i pruza panoramski pogled na grad,ukljucujuci Bosfor i Zlatni rog.Poznata je po legendi o Čelebiji,koji je navodno leteo s njenog vrha.

Ulične svetiljke su osvetljavale kaldrmu, dok je atmosfera vrvela od života.Prodavci sladoleda-dondurme svojom šalom zabavljali su prolaznike. Emir je bio glavni junak njihovih trikova,a Beli je,uz mnogo smeha, dobio gratis sladoled oborivši ruku prodavcu.

Šetnja nas je dalje vodila pored brojnih prelepih džamija,ezan se cuje celim

gradom,onda slikovitim ulicama i do čuvenog znaka "Istanbul,"

Isprobali smo tradicionalne jufke,i ako nismo bili gladni u tom trenutku, ukusne i bogate, sa poznatim mirisom domaće kuhinje, ali ipak posebnim šarmom turskih začina.Zanimljivo da se ova hrana jos uvek sprema i u nase krajeve,ali nije ovog ukusa.Sam restoran je bio etno opemljen od Ćilima,preko mindera za sedenje i raznoraznih detalja,cuvene sofre na kojoj je starija zena spremala ovu hranu.

Kasno uveče, zahvaljujući dobro poznatim trikovima iz ranijih poseta Istanbulu, izbegli smo naplatne rampe za voz na povratku do hotela.I u samom vozu je bilo jako zanimljivo,jer nas je ulicni pevac zabavljao.Umorni, ali ispunjeni utiscima, zaronili smo u udobne krevete, s nestrpljenjem iščekujući sledeći dan.Istanbul je još jednom pokazao zašto je grad koji inspiriše – spoj istorije, kulture i haotične energije na svakom koraku.

Evo jos par fotografija iz nocnog obilaska najveceg grada Turske.

Dan IV – Sreda, 15.07.2024

Istanbul – Grad dveju civilizacija-Plan za danas je detaljan obilazak Istanbula, što je omiljeni deo svake ture – dan rezervisan za istraživanje i odmor. Nakon što smo iskoristili doručak do poslednjeg trenutka (traje do 10 h), svi smo se dobro naspavali i osveženi krenuli u novu avanturu.

Prva stanica – Kapali čaršija. Ova fascinantna pijaca, koja seže u 1461. godinu, prava je mreža prolaza s preko 4.000 radnji. Dok mi je Kapali čaršija dobro poznata, uvek se nađe neko u ekipi ko bi rado istražio beskrajne butike. Kod nas je šaljivo nazivaju "Krepali čaršija", zbog iscrpljenosti koja obuzme šoping entuzijaste. Ipak, njena autentična atmosfera, cenkanje i bogata ponuda – od zlata i tepiha do keramike i suvenira – čine je nezaobilaznim mestom.

Usput svraćamo i do restorana NUSRET, popularnog zbog svog šou-kuvanja i ritualnog posipanja soli niz ruku. Naš Nusko se nije mogao suzdržati da se ne slika ispred ulaza koji nosi njegovo ime. Iskreno, restoran je pre svega marketinška priča, dok su cene paprene, a hrana prosečna. Simboličan podatak ima prica da je Nusret nekada radio za čoveka iz mog rodnog kraja i bio obicni kuvar– priča koja nas je dodatno povezala s ovim mestom.

Zastajemo na kafu ispred Sultan Ahmed džamije. Ja biram čaj, s obzirom na to da nisam ljubitelj kafe – i nadam se da mi neće poremetiti san! Atmosfera oko džamije je neverovatna, okružena turistima, suvenirnicama i živopisnim uličnim prodavcima. Kupujemo suvenir – kapu koja će krasiti zidove našeg kluba – i nastavljamo prema Aji Sofiji koja se nalazi u neposrednij blizini.

Aja Sofija nas je dočekala sa svojom veličanstvenošću. Ovo čudo iz 537. Godine-cija kupola iznosi 55metara, koje je prošlo kroz istorijske transformacije – od crkve, preko džamije, do današnjeg muzeja – svedoči o spoju vizantijske i islamske kulture. Redovi turista su nas obeshrabrili da ulazimo, ali smo uživali u lepom pogledu s platoa,pre svega jer je od 2020 godine ponovo funkcionise kao dzamija,ali ostaje otvorena za posetioce svih vera.Pod zastitom je UNESCO-a.

S druge strane, Sultan Ahmed džamija, sa svojih šest minareta i prepoznatljivim plavim pločicama, sjaji kao remek-delo osmanske arhitekture. Izgradjena 1609-1616 godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I,po cemu je i dobila ime.

Ova Dzamija kao i AYA Sofija se nalaze na Sultanahmet trgu i zajedno predstavljaju jedno od najpoznatijih istorijskih sredista u Istanbulu.

Kazu da smo mi nekada bili za Tursku,sto je ona sada za nas.I zaista idem bar jednom godisnje u Tursku-zemlja se razvija punom parom i puno se ulaze u razvoj iste.Evo npr sta od auta vozi Turska policija.

Zelja mi je bila i da odemo do hotela Miss Istanbul u kom smo boravili pre 3 god ja,Nusko i Nuke.Poznajemo gazdu uspesnog preduzetnika koji je iz sela Bać udaljeno 20km od Tutina.Pa se lagano spustamo od Dzamija i stizemo brzo.Nismo ga ovaj put sreli jer je bio na sluzbenom putu ali se javio na telefon.

Za kraj dana mnogi su poželeli vožnju brodom po Bosforu.

Ovo iskustvo pruža priliku da se grad doživi iz drugačije perspective- jedinstvenu priliku da doživite grad sa vode. Panorama uključuje Dolmabahče palatu, Rumelihisar, Ortaköy džamiju, uz spektakularne panorame na Bosforski moreuz, koji povezuje Evropu i Aziju,i mnoge druge znamenitosti, dok galebovi lete u blizini broda – idealno za slike i video zapise. Postoje kraće ture od sat vremena i duže ture koje uključuju izlazak na Crno more i ukljucuju vodica.

Na povratku do hotela naišli smo na onog istog uličnog svirača od prethodne noci, koji nas je ovog puta malo manje srdačno dočekao – valjda smo mu sinoć ostavili premalo turskih lira!

Umalo da zaboravim pre samog odlaska prema hotelu,idemo do jedne moto radnje na setalistu,koju smo 2021 igrom slucaja nasli,nije neki kvalitet robe koja se nudi ali koja ima bas svega,dok jedna ekipa razgleda,ostali piju kafu.

Nakon napornog dana, opuštamo se u bazenu i turskom kupatilu, gde nas preplavljuje osećaj potpune relaksacije.

Dan završavamo večerom na šetalištu u blizini hotela. Podeljeni u grupe, svako bira šta mu prija – raznovrsna ponuda hrane zadovoljava sve ukuse. Nakon toga, vraćamo se u hotel puni utisaka

Istanbul nam je ponovo pokazao svoju magiju.

Dan V – Četvrtak, 16. maj 2024.

Današnji dan bio je izazovan, ali uzbudljiv: krenuti iz Istanbula, proći kroz Saray, stići do bugarske granice kod Malko Trnova, pa preko Burgasa nastaviti obalom do Sozopola. Pred nama je bilo otprilike 350 kilometara.

Dan smo započeli ranim ustajanjem u 7 časova, odlučni da izbegnemo jutarnju gužvu u užurbanom Istanbulu – zadatak koji je, priznajemo, bio gotovo nemoguć. Nakon obilnog doručka, pažljivo smo spakovali deo hrane za kasniji obrok, znajući da će nam dobro doći tokom puta.Veoma brzo smo bili spremni za pokret

Čim smo napustili Istanbul, zaustavili smo se na jednom od njihovih čuvenih velikih odmarališta. Ti prostori imaju sve što možete zamisliti – restorane, prodavnice, pumpe – pravo mesto za osveženje i odmor.

Nastavljajući vožnju, stigli smo do Kirklarelija, gde smo napravili dužu pauzu. Restoran u kojem smo se zaustavili bio je pravi biser: predivna bašta okružena zelenilom pružila nam je trenutke mira. Turske čajeve i kafu ispijali smo u hladu, uživajući u tišini-koje je bilo potpuno suprotno od užurbanosti Istanbula.

Nakon Kirklarelija, nastavili smo putem ka granici sa Bugarskom. Putovanje kroz zelene predele, bez gužve u saobraćaju, bilo je pravo osveženje za dušu. Udisali smo svež vazduh i punili baterije pred prelazak granice.

Granica kod Malko Trnova bila je malena, a ispred nas je bilo samo nekoliko automobila.Jedan neobičan trenutak nas je zatekao: dok smo čekali na prelaz, primetili smo Nuketa kako se slika pored znaka „Malko Trnovo“. Tada mu je prišao carinik i tražio da izbriše fotografiju – scena koju nismo mogli da verujemo!

Doslo vreme i da je Bugarska-Evropska Unija valjda da nam pokazu da su sada ozbiljniji nego pre samo par godina.Carinar pita da li nosimo alcohol i cigare,a na pitanje odakle smo i gde putujemo,s'odusevljenjem prihvataju da smo iz Srbije.

Plan za smeštaj bio je jednostavan – kampovanje na obalama Crnog mora. Naš kolega Kadir pronašao je kamp u blizini Burgasa i Sozopola, ali komunikacija sa vlasnikom bila je zanimljiva. Iako je pokušao na engleskom, osecali smo da je vlasnik tamo odgovarao rukama i mimikom. Uzeo sam telefon i prešao na srpski, što je izazvalo iznenađenje kod Kadira. Objasnio sam mu da su jezici slični i da se lako možemo sporazumeti. Nakon nekoliko minuta razgovora, imali smo adresu kampa i uputili se prema kampu koji je udaljen nekih 80tak kilometara.

Na putu smo svratili u jedan restoran,nije jos uvek sezona pa kuhinja nije radila.

Ljubazni vlasnik nam je izašao u susret: obezbedio nam tanjire, pribor a mi uzimamo njegovo piće, i uživamo u preostalim zalihama od doručka.

Kamp smo pronašli relativno brzo,srece nas portir koji ne razume ni Bugarski a ne neki drugi jezik,sve vreme je na telefonskoj vezi sa vlasnikom kampa.Pregovaramo oko cene,u to ulece Nuke sa pitanjem koliko trazi para za kamp prikolicu koju je upravo gledao,kazem da trazi 60e i ako nije to rekao-malo sale nije na odmet,na to ce Nuke e bgm BATE ja cu onda stobom u sator i ako nije ni poneo kamp opremu.Budući da je kamp bio prazan osim jednog majstora koji je vršio popravke i odmah nas davi pricom da je radio po celoj Srbiji, prostor je bio praktično samo naš. Uzeli smo klupe, stolove, pa čak i ljuljaške koje koriste drugi kamperi, i proglasili kamp našim malim kraljevstvom.Dok traje formiranje kampa,bracni par Hackovic i Nuke idu u hotel koji se nalazi u centru grada.Zuko demonstrira kako se njegov sator od 15e sklapa za 10sekundi,kaze da ga snimamo ali video propada jer sator pada kao pokosen.Inace kamp je na dobroj lokaciji ii ma lepa kupatila,plaza je takodje jako blizu.

Kratko smo se okupali u Crnom moru, iako je voda bila ledena. Od šestoro nas, samo su se Beli i ja odvažili na ovo osveženje. Plaža je bila mirna, udaljena svega nekoliko koraka od našeg kampa, što je činilo celu scenu još posebnijom.

U toku dana obišli smo i Sozopol – mali obalski grad sa bogatom istorijom. Šetali smo marinom, posetili nekoliko lokalnih prodavnica i uživali u mirisu mora.Idemo do marketa gde kupujemo hranu za veceru.

Naša druga ekipa, koja je odabrala smeštaj u hotelu, imala je drugačiji tempo – istraživali su grad i delili nam svoje utiske kasnije tokom večeri.Obilaze Stari grad,Kaldrmisane ulice, stare drvene kuće iz 18. i 19. veka, koje su deo bugarske arhitektonske baštine.Inace Sozopol je smešten na južnoj obali Crnog mora u Bugarskoj i jedno je od najstarijih naselja na ovom prostoru. Još od antičkog doba, bio je važna luka poznata kao Apolonija. Crno more-Ovo more je poznato po svojim mirnim vodama i niskom salinitetu, što ga čini idealnim za plivanje. Crno more je bogato ribom, a Sozopol je poznat po svojoj ribarskoj tradiciji. Sveža riba i morski plodovi glavna su karakteristika lokalne kuhinje. Zlatne peščane plaže Crnog mora, poput Harmanite i Zlatne ribke, omiljene su destinacije turista u Sozopolu.Crno more je vekovima bilo važna trgovinska ruta, a Sozopol je bio središte pomorstva i trgovine.

Crno more daje Sozopolu poseban šarm, spajajući bogatu istoriju i prelepu prirodu. Idealno je mesto za opuštanje i istraživanje!

Kada smo se vratili u kamp, odlučili smo da večeru pripremimo na roštilju. Atmosfera je bila nezaboravna – smeh, priče i zvuk pucketanja vatre ispunili su noć.Jedan od nezaboravnih trenutaka bio je kad smo pomogli Beliju da pronađe nadušek kod Nuketa, nakon što je saznao da je Nuke greškom poneo probušen umesto ispravnog. Šale na njegov račun potrajale su cele noći.

Noć smo završili uz vatru, smeh i priče iz šatora. Zvuci talasa i tišina bugarskog priobalja polako su nas uveli u san, dok smo razmišljali o avanturama koje nas čekaju narednog dana.

Kampovanje na plaži u Sozopolu može biti predivno iskustvo ako voliš spoj prirode, mora i slobode.To vece sam i na grupi napisao par osnovnih stvari za kampovanje koje treba nositi na putovanju.

Šta poneti za kampovanje na plaži

Šator,podmetac,jastuk,ljulasku,stolicu i vreće za spavanje.
Pribor za kuvanje ili mali roštilj (ako je dozvoljeno).
Dovoljno vode i hrane, posebno ako si dalje od prodavnica.
Sprej protiv komaraca i lampe/čelne lampe.
Noz i pribor za jelo,kao i posudje.
Power bank,papuce i peskire.

Obavezno proveri da li je kampovanje dozvoljeno na plaži (na nekim mestima su kampovi organizovani),a negde je zabranjeno i kazne su velike.

Jos par fotografija sa ovog nezaboravnog kampovanja na obalama Crnog mora.

Dan VI: Petak, 17. maj 2024.

Plan rute: Polazimo iz Sozopola preko – Burgasa,doci do Šumena,a onda do Ruse,i na kraju doci do krajnje destinacije za ovaj dan Bukurešt-Rumunija,gde c emo ovaj put spavati.Kilometraza za ovaj dan je (370 km).

Jutro nas je dočekalo pod oblačnim nebom, kao da su tragovi kiše već obeležili okolne krajeve. Ipak, ništa nije moglo nadmašiti osećaj kada otvaraš rajsferšlus šatora i ugledaš nepregledno plavetnilo mora, plažu i parkirane motore – prizor koji nema cenu. To je bio savršen početak dana za ekipu kojoj preciznost i tačnost predstavljaju pravilo – na kapiji kampa svi su već bili spremni i nestrpljivi da započnemo vožnju.Ike,Jasna i Nuke su cak stigli i malo ranije pa piju kafu i cekaju.Ranije smo ustali kako bismo spakovali kamp opremu, vratili klupe i stolice, i još jednom proverili svaki detalj za nastavak putovanja.

U jednom trenutku delovalo je kao da ćemo navući kišna odela, jer su tmurni oblaci obećavali kišu na svakom koraku, ali smo, na sreću, ostali suvi – kiša je padala svuda oko nas, ali nas je vešto zaobilazila.Zastali smo kod jednog lepog etno kompleksa-nazalost nije radio iz nama nepoznatog razloga.Ovaj objekat se nalazi negde izmedju Burgasa i Sumena u nekoj sumi punoj drveca i zelenila,taj deo puta sam zapamtio i kao prelep za voznju a i sam asfalt je bio jako dobar.

Tako da smo uzivali u svakom minute ove voznje i ako vreme nije obecavalo.

Prva veca pauza na putu prema Rumuniji-Posle pređenih prvih stotinak kilometara stajemo u lokalnom kafiću, gde je Nuke odlučio da iskoristi priliku angazuje Nuska da popravi sijalicu za kratko svetlo. Dok smo čekali, rezervisao sam hotel u Bukureštu-Sir Colentina – pažljivo birajući smeštaj sa obezbeđenim parkingom i sigurnosnim kamerama, jer priče o bezbednosti motora u ovom gradu nisu bile obećavajuće,tako da sam morao voditi racuna i o tome.

Kako smo se približavali granici, oblaci su postajali sve gušći, pa smo konačno odlučili da obučemo kišna odela-jos uvek ne kisnemo ali radi predostroznosti.

Izgleda da je Maj idealan za putovanja,jer i ovde na granici nema puno guzve.

Ulazak u Rumuniju označio je završnu fazu današnje rute – preostalo nam je još 70 km do Bukurešta. Vozili smo bez pauze, jer je vreme bilo na našoj strani.

Ulazak u Bukurešt značio je suočavanje sa gužvom, već na 20-ak kilometara od centra. Iako je grad bio prepun saobraćaja, odmah je ostavio snažan utisak – široke avenije, impozantne zgrade i atmosfera koja opravdava nadimak "Mali Pariz". Sa svojih skoro dva miliona stanovnika, Bukurešt se ponosno uzdiže na obalama reke Dâmbovița, služeći kao kulturno, političko srce Rumunije.

Na recepciji hotela Sir Colentina dočekala nas je izuzetno ljubazna recepcionerka, koja nam je odmah omogućila da se smestimo i odmorimo pre formalnog prijavljivanja. Hotel je bio pun pogodak – čist, moderan, sa odličnom lokacijom i sigurnim parkingom, što je bilo od ključnog značaja.Polazimo u istraživanje grada.Nakon kratkog predaha, krenuli smo ka srcu grada.

Idemo pravo do centra grada i setalista gde se nalazi Palatul Parlamentului (Palata parlamenta), poznata i kao Kuća narod-jedno je od najimpresivnijih građevinskih ostvarenja u svetu, ali i kontroverznih simbola rumunske istorije.Druga najveća administrativna zgrada na svetu (posle Pentagona). Prostire se na površini od 365.000 m².Izgradnja je započeta 1984. godine po naređenju Nicolaea Ceaușescua, tadašnjeg komunističkog lidera.U izgradnji je učestvovalo preko 20.000 radnika i 700 arhitekata.Gradnja nikada nije u potpunosti završena, a za izgradnju su raseljeni delovi starog Bukurešta.Ima 12 spratova, preko 1.000 soba, uključujući sale za sastanke, kancelarije i konferencijske dvorane.Palatul Parlamentului je nezaobilazna atrakcija koja ostavlja snažan utisak svojom veličinom.

Nedaleko od palate, na Bulevaru Unirii, naišli smo na čuvene fontane-koje su same po sebi atrakcija. Njihovi svetlosni i muzički šou programi u večernjim satima pretvaraju ovaj deo grada u magični spektakl. Trg Unirii-predstavlja najveci trg u BUKURESTU, okružen restoranima, kafićima i tržnim centrima, pulsirao je životom.Takodje treba obici Stari grad,udaljen nekoliko minuta hoda,sa svojim popločanim ulicama, živopisnim fasadama i istorijskim zgradama, predstavlja pravo putovanje kroz vreme.

Prilikom povratka u hotel naša sledeća stanica bila je Trijumfalna kapija (Arcul de Triumf).Impresivna struktura visoka 27 metara simbolizuje rumunski ponos i nezavisnost. Uspešno smo parkirali uprkos gužvi i iskoristili trenutak za brzu fotografiju.Prva drvena kapija izgrađena je 1878. godine u čast nezavisnosti Rumunije, a trenutna verzija od kamena izgrađena je 1936. godine.Posetioci se mogu popeti na vrh kapije (tokom turisticke sezone i posebnih prilika).Ovaj deo grada, sa vilama, ambasadama i zelenilom, bio je pravo osveženje.

Kao sto se vidi na slici nismo ni primetili da Nuke za ovaj obilazak kao suvozac nije ni poneo kacigu,pa smo iskoristili priliku da ga pitamo a sta ako sretnemo policiju?Planirali smo mirnu noć u hotelu, ali Kadirova potraga za mestom za izlazak promenila je naše planove. Oko 23h odlučili smo da se pridružimo užurbanom noćnom životu Bukurešta. Grad nas je očarao – ulice su bile ispunjene energijom, ljudi nasmejani, a atmosfera jednostavno zarazna. Iako smo morali rano ustati sledećeg jutra, ova večer nam je pokazala zašto Bukurešt nosi titulu jednog od najživljih gradova na Balkanu.

DAN VII SUBOTA 18.05.2024

Danas malo setamo Rumunijom za pocetak moramo poraniti da izadjemo iz Bukuresta,obici dvorce Peles i Bran,onda preko Sigihisoare doci do Turde.Pred nama je 450km.

Zaista je Rumunija: Zemlja planina,dvoraca, legendi i netaknute prirode

Današnja avantura započinje rano, jer nas čeka dugačak put. Naša ruta vodi od užurbanog Bukurešta do spokojnih predela Karpata, gde se smenjuju dvorci, idilična sela i očaravajući pejzaži.Nakon izlaska iz Bukurešta,idemo bez pauze i stižemo u grad Sinaia, dom jednog od najlepših evropskih dvoraca – Peleșa. Put ka dvorcu je priča za sebe – vijugave staze okružene gustom šumom, svež miris borovine i zvuk potoka koji protiče negde u blizini. Osećaj je kao da ulazimo u bajku, dok se pred nama otvara prizor dvorca čija arhitektura odiše raskoši i elegancijom.Popločani prilaz dvorcu ispunjen je turistima iz celog sveta, ali to nimalo ne kvari magičnu atmosferu. Motorima dolazimo skoro do samog ulaza, gde izazivamo oduševljenje i nevericu kod prisutnih, pa čak i kod policajca koji nas zaustavlja i kaze da dalje ne moze i da moramo motore parkirati malo dalje od kapije.Parkiramo u blizini, pravimo kratku šetnju i uživamo u pogledu na dvorac.Posmatramo ga iz svih uglova, fotografišemo se i uživamo u miru.

Nakon kratke pauze, nastavljamo dalje prema dvorcu Bran, poznatom kao "Drakulin dvorac". Put traje nešto više od sat vremena, a svaka krivina donosi nove poglede na zelene doline i obronke Karpata. Po dolasku,odlučujemo da napravimo doručak na jedinstvenoj lokaciji – na livadi ispod samog dvorca. Uz miris sveže pečenih peciva i zvuk ptica, posmatramo ovaj impozantni dvorac koji stoji na steni, kao čuvar vekovnih tajni.Gotika kojom odiše Bran odmah nas uvlači u priče o grofu Drakuli, iako znamo da je veza s njim više plod legendi nego istorije. Ipak, ne možete odoleti osećaju mistike dok se nalazite ovde.

Naš sledeći cilj je Sighisoara, mesto koje kao da je zaustavljeno u vremenu. Put nas vodi kroz prelepe predele, dok se planine u daljini sve jasnije ocrtavaju na horizontu. Vreme je savršeno – sunčano, ali prijatno, dok se vozimo putevima koji se provlače između sela s kućicama obojenim toplim nijansama.

U Sighisoari stižemo pravo u srce starog grada, gde se na glavnom trgu nižu šarmantni kafići. Ovde pravimo pauzu i uživamo u atmosferi starine.

Poslednja stanica za danas je Turda. Vozimo kroz mirne pejzaže dok se približavamo ovom malom mestu. Iskreno, očekivali smo više urbanog života,ali Turda nas dočekuje tihim ulicama.Nakon smeštaja,Kadir je nasao restoran

koji na slikama deluje obećavajuće.Nažalost,hodanje od skoro tri kilometra u jednom pravcu završava se razočaranjem – restoran je zatvoren.Umorni, ali zadovoljni lepim danom, vraćamo se u hotel. Još malo razgovaramo na terasi, sumiramo utiske i spremamo se za zasluženi san.

DAN VIII NEDELJA 19.05.2024

Dnevni plan je jednostavan: krenuti iz daleke Turde, kroz Sebeš i planinske Karpatima, tačnije prevoj Transalpina, i stići do Srbije, tačnije do Kladova.

Međutim, plan je, kao i uvek, pretrpio malu promenu, ovde je i ona zamisao 8 Drzava 8motora i 8 dana promenila svoju pricu u 9 dana jer smo upravu ubacili rudnik Turdu kao dodak nasem planu na inisistiranje par bajkera i nismo se pokajali.Ovaj dodatak je učinio naše putovanje još bogatijim i vrednijim. Započinjemo dan kako treba: sa planom da budemo među prvim posetiocima. Rudnik otvara svoja vrata u 09h, a mi se već nalazimo na parkingu, strpljivo čekajući u redu, znajući da vikend donosi gužve. Zalepili smo jedan od stikera na parkiralište, kao podsećanje na ovaj nezaboravan trenutak.

Kupujemo ulaznice i krećemo u obilazak. Rudnik Turda (Salina Turda) je ne samo geološka, već i kulturna znamenitost Rumunije.

Ovaj rudarski kompleks datira još iz rimskih vremena, a eksploatacija soli trajala je sve do početka 20. veka. Smešten u Turdi, u srcu Transilvanije,Danas je to jedno od najlepših podzemnih muzeja na svetu, transformisano u impresivan podzemni svet sa jezerima, koncertnim salama i čak panoramskim točkom.

Spuštamo se stepenicama, a odjek Zukove pesme u tunelima daje poseban šarm ovom mestu. Zatim se spuštamo liftom, iako stepenice pružaju sličan doživljaj – ali nismo bili raspoloženi da se još više umaramo. Na kraju stižemo do podnožja rudnika, gde nas dočekuje nezaobilazna SALINA TURDA.

Završavamo obilazak uz posetu malom jezeru i atrakcijama oko njega.

Mostovi,brodici,klupe i svi ostali ukrasi koji ukrasuju ovo jezero. Preporučuje se da za detaljan obilazak odvojite barem 3-4 sata.

Nas sledeci cilj je TRANSALPINA i ako nas navigacija ne vodi preko,cak i preko portala citam da je zatvorena,konsultujem se i preko grupa mada vecina kaze da nije moguce sada proci i da je stvarno zatvorena.Misljenja smo da treba pokusati pa sta bude ako vec Transfagarasan nije bilo moguce onda moramo se nekako docepati tih vrhova Karpata.Brzo stizemo do znaka da je zatvoreno ali se nekako mozemo provuci i proci sto smo i ucinili.Bas tu cekajuci sta da odlucimo nailazimo na coveka u kvaru ali mu Nusret prilazi i pomaze i on bukvalno kaze da se mozemo pozvati na njega ako budemo imali problema sa policijom.

Bar u necemu smo uspeli a to je da prodjemo prvu barikadu i dodjemo do jezera i brane na putu ka osvajanju Transalpine,ali ipak nastavljamo dalje.

Jedan od parkinga koristimo i za dobar rucak u prirodi,prolaze Italijani valjda sa istim ciljem-pa nam je malo lakse,cak nam se i mesaju u nasu mash komunikaciju.Kako se dalje penjemo, sneg postaje sve prisutniji. Planinski vrhovi su prekriveni belim pokrivačem, a mi ne propuštamo priliku da se slikamo u snegu. U jednoj ruci kamera, u drugoj opuštanje na visinama. Atmosfera izgleda kao iz filma – samo je magla, koja se spušta niz planine, pomalo remetila savršenu sliku. Na putu je još snega, čistimo tragove i nastavljamo, svi vrhovi zaličuju na scene iz divlje prirode.Nisam vidjao ove godine da je neko prosao, i ako možda nismo bili bas prvi ove godine na Transalpini, svakako smo među prvima koji su prešli ovo putovanje, a to nas dodatno ispunjava ponosom. Nismo se pokajali, iako mnogima možda naš potez deluje suludo, za nas je ovo pravi način života. Nije nam ovo prvi put na Transalpini,jos 2019. godine, zajedno sa Nukeom i Rijom, već smo osvojili ovaj magični put,ali je ovaj put bilo posebno.

Transalpina, poznata i kao DN67C, nije samo najviši drumski put u Rumuniji, već i jedan od najspektakularnijih u Evropi,i jako popularan medju bajkerima.

Uspon do prevoja Urdele, na 2.145 metara, bio je nezaboravan, kao i uspon na 148 kilometara dužine. Put je izgrađen još u rimsko doba, a tokom 20. veka obnovljen je i modernizovan, kako bi postao popularna turistička destinacija.

Nakon ovog poduhvata, sve ostalo je bilo samo sitnica. Nastavljamo prema granici, puni utisaka. Blizu Târgu Jiu pravimo malu pauzu, i nakon što završimo sve administrativne obaveze u vezi sa smeštajem u Kladovu, biramo kuću sa bazenom, kao savršeno mesto za opuštanje. Nuskova Tdm-ka pokazuje da treba doliti malo ulja, što je postao povod za šalu. Emir, sa sličnim motorom, već je imao iskustva sa ovim i to nekoliko puta,pa mu pomaze oko dolivanja-ISKUSTVO

Na granici nema gužve,ali osećamo da bi bilo divno da Rumunija, Bugarska i ostatak Evrope bude barem na trenutak budu blizu naše svakodnevice tj mi smo za nji EVROPA. Lako nalazimo smeštaj,soba i odmah se upućujemo u bazen.

Gazda Olimp apartmana je ljubazan, dozvoljavajući nam da uživamo u bazenu duze, i sve vreme smo bili u potpunosti opušteni i zadovoljni. Ovaj objekat svakako zaslužuje našu preporuku.Bazen smo iskoristili maksimalno od ronjenja ko ce duze,do americkih,itd…

Umorni od igara u bazenu,od relaxa i uzivanja,idemo u sobe i spremamo se za poslednji dan na ovom putovanju,malo raspolozenje kvari Kadir koji nam kaze da sutra pada kisa ceo dan,ali mi kuci moramo,i da se malo kisne nije strasno.

Msm da sam negde u putopisima vec pisao da sam na jednom putovanju Azurnom obalom upravo izbrisao tu aplikaciju vemenska prognoza,Rio je imao neku sto je pokazivala i vetar,i kada gde pada ma sve.A izbrisao sam svoju kada sam poceo praviti planove na osnovu bas te aplikacije.Tako da od tada do danasnjih dana nemam takve aplikacije u telefonu i mnogo mi je lakse.

DAN IX PONEDELJAK 20.05.2024

Plan je bio jasan – od Kladova do rodnog Tutina, preko Zaječara, Kruševca i KV.

Međutim, kao da je i priroda želela da nas još jednom podseti na svoju nepredvidivost – aplikacija za vremensku prognozu bila je tačna. Kiša je neumorno sipila, a mi, poput astronauta, oblačimo svoje moto odela u hotelskoj sobi, pripremajući se za prvi pravi kišni dan na ovom putovanju. Nije loš prosek za skoro 3.500 kilometara, ali – znate kako to ide – mogli smo i danas bez nje.

Jaka kiša nas prati sve do Zaječara. Zaustavljamo se na benzinskoj stanici kako bismo natočili gorivo i pravimo kratku pauzu. Dok stojimo pod zaklonom i slušamo pljusak, kao po nekom nepisanom pravilu, kiša polako prestaje.

Motorima ponovo palimo svetla, a oblaci se povlače iza nas.Negde oko Kruševca događa se prava magija – Sunce izlazi iz senke oblaka. Put pred nama se deli na dva sveta – jedan mokar, oslikan sitnim kapima kiše, a drugi suv i osvetljen toplim zracima koji nas dočekuju. Kao da je priroda povukla liniju između jučerašnjeg i današnjeg dana. Na ovom putu, svaki kilometar priča svoju priču.

Stopanja – obavezna pauza. Kratak predah i nekoliko šoljica kafe daju nam snagu za nastavak.

Sledeća stanica je Jerinin grad, impozantna tvrđava koja nas dočekuje pod vedrim nebom. Sada je vreme prelepo, pa zaključujemo da aplikacija „blage veze nema“.Imam razloga da ubedjujem ostatak ekipe da ne veruju u to.

Dok prolazimo kroz Novi Pazar,stajemo kod jedne male prodavnice igračaka. Deca kod kuće su nam uvek na umu, pa biramo poklone za njih. Zuko i Beli odlučuju da kupe velike plišane medvede – nesvakidašnje suvenire za moto avanturiste. Uz pomoć spanera, medvede pričvršćujemo za motore, izazivajući osmehe i pozdrave prolaznika,al ii slikanje. Ova slika – bajkeri sa ogromnim plisanim medama – zauvek će ostati zapisana u našim sećanjima.

Na Mehovom kršu nas tradicionalno čekaju naši bajkeri. Zvuk motora i poznata lica vraćaju nas u srce Tutina, tamo gde sve započinje i gde se sve završava.

U klubu nas dočekuju porodica i prijatelji –familija koja uvek stoji uz nas.

Teško je opisati emocije poslednjeg dana ture. Šta reći o putovanju koje je prošlo bez problema, sa ekipom koja je u svakom trenutku bila uz tebe? Možda je dovoljno reći samo: „Moto Familija Tutin“. Ovo nije samo moto klub, ovo je način života. U klubu razgovaramo, smejemo se i prepričavamo dogodovštine sa puta dugog 3.500 kilometara. Svaka krivina, svaki pređeni kilometar ima svoju priču. Ponovo obećavamo sebi i jedni drugima da ćemo nastaviti da pomeramo granice moto sporta – na neki naš način,koji postaje prepoznatljiv svuda.

Ovo nije samo avantura, ovo je ljubav prema putu, prema slobodi i prema porodici koju smo pronašli u klubu.Kraj jedne ture, ali i početak novih snova.
AdnanTT

ZAKLJUCAK:

Balkan Tour 2024 bio je više od putovanja – to je bila istinska avantura koja je jos vise povezala nas. Naša vožnja započela je iz hladnog Tutina, u srcu Balkana, gde je jutarnji zrak bio oštar i svež, ali i uzbudljiv, jer smo znali da nas čeka dug put kroz raznolike krajolike i uvrnute ceste. Tu, u tom hladnom, mirnom mestu, sve je počelo – punih rezervoara goriva, u punoj opremi i sa punim srcem.Iza nas je bilo sve ono što je pripremljeno za ovu avanturu, a pred nama nepoznati horizonti. Kroz maglu koja je obavijala planinske vrhove, osjećali smo kako nam srce kuca brže(onaj koji sigurno ne spava pred turu je NUke), a motor svira ritam vožnje ka novim mestima, novim susretima.

Putovanje nas je vodilo kroz osam zemalja: Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Grčka,Turska, Bugarska i Rumunija, otkrivajući ne samo njihov geografski, već i kulturni identitet. Svaka stanica na ovom putu otkrila je bogatstvo Balkana, od prirodnih čuda, kao što su zadivljujući vodopadi, planinski prevoji, tiha jezera, do istorijskih lokaliteta prepunih narativa koji su oblikovali ovaj region kroz vekove. Ispod neba koje je variralo od prelepih zalazaka sunca do noći punih zvezda, istraživali smo ne samo zemlju, već i sebe, kroz svaku vožnju, svaku krivinu.

Jedan od nezaboravnih trenutaka putovanja bio je kampovanje na plažama, u kojima je sve bilo u savršenoj harmoniji sa prirodom. Uživali smo u jednostavnosti života pod otvorenim nebom – postavljali šatore uz obalu, gde su talasi lagano udarali u obalu, a noću su se zvezde sjajile kao nikad. Plaže Grčke i Bugarske postale su naši mali rajski kutci, gde smo se opuštali nakon vožnje kroz izazovne predjele, deleći smeh i priče uz vatru koja je pružala toplinu.

Svi smo se slagali u tome da je posebnost ovog putovanja bila povezanost sa lokalnim stanovništvom. Mnogi susreti sa meštanima nas podsetili na jednostavnost i toplinu koju Balkan nudi. Njihova ljubaznost, iskrena radoznalost i hrana, postali su više od trenutnog uživanja – oni su nas podsetili na snagu tradicije i značenje zajedništva.

Na dva točka, svaka krivina donosila je priče koje ćemo nositi sa sobom kao neprocenjive uspomene. Nismo samo posmatrali krajolik, već smo postajali deo njega, usmereni ka mestima koja su nas vodila kroz vreme – kroz osmanske mostove, srednjovekovne gradove, prelepe manastire i arheološke lokalitete. Svaka nova destinacija postajala je poglavlje u priči koja nas je nosila napred, sa neprestanom željom da otkrijemo još nešto.

Zamalo da zaboravim ono sto vecinu zanima koliko us bili troskovi putovanja,pa sobzirom da nismo imali troskove autoputa,nismo platili osiguranje u Tursku,svi smo potrosili skoro isto novca od 550-600e ili 60-65e dan.

Istanbul je bio naš sledeći korak, mesto koje nas je dočekalo sa neverovatnim kontrastima – žarkim sunčanim danima, živahnim ulicama i bogatom istorijom. Grad koji spaja Istok i Zapad, staro i novo, izazvao je divljenje, ali i podsetio na raznovrsnost sveta kroz koji smo putovali. Nastavili smo putem uz obalu Crnog mora, gde su nas dočekali mirni predeo i neverovatni pejzaži, koji su nam omogućili da uživamo u trenutku.

Na kraju, naša avantura je dobila svoj pravi završetak u Karpatskim planinama, gde nas je sneg iznenadio i ponovo podsetio na neočekivane promene koje dolaze sa svakim novim danom. Zima, koja je došla usred leta, bila je savršen kontrast vrućinama koje smo prethodno iskusili, pružajući nam još jedan podsećaj da priroda uvek iznenadi, bez obzira na sezonske okvire.

Putovanje je prošlo bez problema sa motorima, opremom ili zdravljem. Svaka komponenta nas je služila besprekorno, a sve prepreke koje su se pojavile na putu bile su samo deo same avanture – od loših vremenskih uslova do neplaniranih situacija. Ovaj put je pružio priliku za introspekciju i jačanje prijateljstava unutar ekipe. Zajednički trenuci ispod zvezdanog neba, logorske vatre na taborištima na grčkim plažama, ili vožnja kroz maglovite predele Rumunije, bili su podsećaj da prava sreća leži u jednostavnim trenucima i u povezanosti sa svetom oko nas.

Ekipa profesionalaca koja je činila ovaj put ne samo da je bila stručna i posvećena, već je svaka osoba dala svoj doprinos da putovanje bude besprekorno. Tačnost, organizacija i odlično odabrani smeštaji omogućili su da svaka etapa puta bude savršeno usklađena i udobna. Odmor nakon dugih vožnji u udobnim, dobro lociranim hotelima bio je pravi luksuz koji je obogatio našu avanturu. Moto porodica iz Tutina radi pravu stvar – sve što je bilo potrebno da putovanje bude besprekorno i nezaboravno bilo je savršeno usklađeno.

Balkan je mesto gde se priroda i istorija stapaju u harmoniju, a ovo putovanje postalo je simbol slobode, jedinstva i nepokolebljivog duha istraživanja. Svaka vožnja kroz nepoznate predele Balkana nije bila samo fizičko kretanje, već traganje za smirenjem, izazovom i slobodom koju nosimo u sebi.

Evo jednog moćnog citata koji može odgovarati duhu našeg putovanja:

"Putovanje nije samo destinacija, već svaki kilometar, svaki okret volana, svaki susret i svaki trenutak koji ostane u srcu. Na dva točka, mi ne tražimo samo put, već slobodu.